Oblik i veličina Zemlje



U vreme Homera ( IX – VIII vek p.n.e.) ljudi mislili da je Zemlja ispupčeni disk okružen okeanom

U vreme Pitagore ( VI vek p.n.e. ) nastale prve pretpostavke da je Zemlja lopta

Prve dokaze da je Zemlja loptasta dao je Aristotel ( IV vek p.n.e. )

Aristotelovi dokazi :

1) Zemljina senka na Mesecu prilikom pomračenja Meseca uvek je kružnog oblika

2) Na dugom putovanju ka severu ili jugu menja se izgled zvezdanog neba

3) Pri penjanju na planinu vidik se proširuje

4) Brod koji se sa pučine približava obali posmatraču se postepeno otkriva, od najviših delova ka nižim


Eratosten je prvi izračunao obim Zemlje ( II vek p.n.e. )

1522. godine Magelanova ekspedicija prva oplovila celu Zemlju

Isak Njutn ( XVII vek ) pretpostavio da je Zemlja spljoštena zbog rotacije


Obim Zemlje po Ekvatoru je 40000 km

Idealan poluprečnik Zemlje bio bi 6370 km

Poluprečnik Zemlje po Ekvatoru je 6377 km, a ka polovima 6356 km

Površina Zemlje je 510 miliona km kvadratnih

71 % površine Zemlje čine okeani i mora, a 29 % je kopno

Postoji 4 okeana i 7 kontinenata

Okeani :                                                           Kontinenti :

1) Tihi ( Pacifik ) kontinenti :                            1) Azija

2) Atlantski                                                      2) Afrika

3) Indijski                                                         3) Severna Amerika

4) Severni ledeni                                              4) Južna Amerika

                                                                        5) Antarktida

                                                                        6) Evropa

                                                                        7) Australija


 Razdaljine : Zemlja – Mesec 384 000km,  Zemlja – Sunce 159 600 000 km

                                                    Pogledaj ispod prezentaciju sa časa